Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Statistika produktivnosti rada". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Sadrzaj

Sadrzaj ............................................................................ 2

Uvod ............................................................................... 3

Pojam produktivnosti rada .............................................. 4

Dinamika produktivnosti rada ........................................ 6

nepromenjenog sastava proizvodnje ..................... 9

promenljivog sastava proizvodnje ........................ 12

Zakljucak .........................................................................16

Literatura ......................................................................... 17

Uvod

Statistika se prvobitno odnosila na skup numerickih podataka o stanju posmatrane pojave. Otuda se kao poreklo reci „statistika“navodi i latinska rec status, sto znaci stanje a statistika bi bila opisivanje stanja. Osnovni zadatak statistickih akcija svodio se u pocetku na prikupljanje podataka o brojnom stanju stanovnika, vojnika, poreskih obaveznika, imovine, jer su vladari oduvek zeleli da znaju kolika je njihova vojna i finansijska moc.

Statistika se danas do te mere razvila da i sam njen naziv vise ne odgovara savremenoj sadrzini. Pomocu statistickih metoda vrse se procene, odmeravaju rizici, istrazuju tendencije, analiziraju odnosi i faktori koji ih odredjuju.

Pod statistikom se danas podrazumeva trostruki sadrzaj. Pored statistike u uzem smislu ili deskriptivne statistike, ona obuhvata statisticku analizu i statisticku teoriju.

Statistika u uzem smislu ili deskriptivna statistika usmerena je na prikupljanje, obradu i prezentiranje podataka.

Statisticka analiza podrazumeva skup statistickih metoda kvantitativne analize pojava i njihovih odnosa, koji omogucuju pribavljanje numerickih informacija, njihovu kvalitativnu interpretaciju, donosenje zakljucaka i formulisanje zakonitosti ponasanja posmatranih pojava.

Statisticka teorija iznalazi statisticke metode, objasnjava ih, dokazuje i usavrsva.

Statistika je po svojoj prirodi induktivni metod. Ona moze polaziti od izvesnih hipoteza, ali zakljucke donosi na osnovu iskustva, cinjenica, dogadjaja i statistickih eksperimenata. To je empirijski metod i jedan je od brojnih prilaza kreiranju novih i potvrdjivanju postojecih saznanja.

Pojam produktivnosti rada

Poznato je da je ljudski faktor najbitniji za organizaciju bilo koje delatnosti. Od samog nastanka ljudskog drustva, pa do danas, vodi se neprekidna borba za permanentno povecanje proizvodnosti ljudskog rada, odnosno za poboljsanje uslova zivota i rada ljudi. Uostalom, drustveno - ekonomske formacije su se razlikovale, ne po tome sta se proizvodi, vec po tome kako se proizvodi, odnosno kakvi su proizvodno efekti rada ljudi.

Dosadasnji razvoj ljudskog drustva dokazao je da su mogucnosti povecanja proizvodnosti ljudskog rada prakticno neiscrpne. To ukazuje na izuzetnu dinamicnost kretanja produktivnosti rada, kao i na njenu kompleksnost i slozenost. Zato se, i u teoriji i u praksi, produktivnosti rada posvecuje izuzetna paznja.

Pod pojmom produktivnosti ili proizvodnosti rada podrazumevamo prosecan radni ucinak. Statisticki preciznije definisemo produktivnost kao odnos proizvodnje i rada utrosenog za njeno stvaranje. Ovaj odnos mozemo izraziti na dva nacina: kao kolicnik obima proizvodnje i utrosenog rada i, obratno, kao kolicnik utrosenog rada i obima proizvodnje:

Pr = obim proizvodnje/ utroseni rad

Pr’ = utroseni rad/obim proizvodnje

U prvom slucaju produktivnost rada pruza informaciju o obimu proizvodnje po jedinici utrosenog rada, pri cemu je produktivnost rada veca ukoliko je dobijeni pokazatelj veci i obratno. U drugom slucaju, pokazatelj produktivnosti rada je utroseni rad za jedinicu proizvoda i ako je veci, produktivnost rada je manja i obratno. Prema tome, produktivnost rada je upravo srazmerna proizvodnji po jedinici utrosenog rada, a obrnuto srazmerna utrsenom radu po jedinici proizvoda.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]